| |
|
| |
| |
| |
| |
| plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus plava bledočela rozela Platycercus Adscitus bledočela rozela Platycercus Adscitus bledočela rozela Platycercus Adscitus bledočela rozela Platycercus Adscitus |
|
| |
| |
|
|
| |
|
|
|
|
PLAVA-BLEDOČELA ROZELA
Platycercus Adscitus |
|
|
| |
|
Prirodno stanište ove vrste papagaja je severno-istočni deo Australije koji se prostire od Jork Peninsule do severa Novog južnog Velsa. Kod ove vrste javljaju se i dve podvrste i to Playzcercus Adscitus Palliceps i Platycercus Adscitus Odseitus koje obitavaju u oblasti Jork Peninsulija i po koloritu su slične osnovnoj vrsti, ali su nešto manje po veličini. Prirodno gnežđenje plave rozele traje u intervalu od februara do juna. Žive na drveću voća i eukaliptusa i na cvetnim granama drveća iz roda ''melalenca''.
|
|
|
Njihova omiljena hranilišta su prostrane savane, gde nalaze različite vrste semenja i insekata, međutim česti su posetioci kultivisanih plantaža voća i useva pod suncokretom i kukuruzom, što predstavlja problem za tamošnje farmere i plantažere. Postoje dve mutacije, bela i pastel. |
|
|
Veličina odrasle rozele kreće se oko 30cm sa žućkasto belom glavom, belim podbradkom, plavim grudima i repom koji je sa unutrašnje strane u svom korenu intenzivno crvene boje, dok su leđa, čije je perije po obliku slično krljušti kod riba, plavo crne boje, a rep je sa spoljne strane crno-plavo-zelen. Temeni vratni deo je tamno žuto-narandžaste boje, dok su noge sivo crne, sa crnim noktima. Kljun je beličasto sive boje sa nešto tamnijim vrhom. Kod odraslih-zrelih ptica razlika u polovima je teško primetna u vizuelnom smislu, međutim ženka ima manje izražen crtež, nešto sitniju glavu, a donji deo krila prikazuje strmu pepeljastu traku. Zato je pol kod ove vrste papagaja puno lakše odrediti dok su ptice mlade, jer su tada mužjaci znatno krupniji i imaju širi kljun u svom korenu. |
|
|
Do pre petnaestak godina evropski avikulturisti su gledali na plavu rozelu kao na raritet. Od tada pa nadalje, ona je postala izuzetno popularna vrsta u volijerama mnogih odgajivača, kao kućni ljubimac u stanovima ljubitelja papagaja.
Hrane se suncokretom, kanarinskim semenom, prosom, ovsom, konopljom, kukuruzom kokičarom, sirkom šećercom, američkim sirkom, svetlim semenom, semenom divljeg sirka uz obavezan dodatak vitamina i minerala. Što se tiče voća i povrća, veliki su ljubitelji jabuka, šargarepe, spanaća, krastavca, lista maslačka, grančica peršuna sa lišćem, itd.
|
|
|
Kada se pripremaju za parenje, mužjak počinje sa intenzivnim hranjenjem ženke, a ona istovremeno počinje da posećuje gnezdo. Sam akt parenja odvija se u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim satima. Nakon toga ženka snosi 3-6 belih jaja veličine oko 22mm i leži na njima 22-24 dana. Ova vrsta najviše voli duboka gnezda jer u njima izbegava uznemiravanja od strane mužjaka. Rozele nekada imaju i dva legla godišnje. Mlade ptice sporo sazrevaju, tako da gnezdo napuštaju tek posle 32-35 dana i ostaju uz roditelje još do mesec dana kada se i potpuno osamostaljuju. Boje perija mladih ptica se dosta razlikuje od zrelih jedinki tako da im je u tom periodu glava maslinasto-zeleno-crvenkasto-smeđa. Grudi, leđa i rep su razlivenih boja pri čemu je to perije mutno i neodređeno. Pravu plavu boju dobijaju tek nakon 12-15 meseci, što znači posle dva mitarenja, kada ptice postaju polno zrele. |
|
|
U svojstvu kućnog ljubimca, plavu rozelu treba držati u adekvatno prostranom kavezu imajući u vidu njenu veličinu od 33cm koji će biti stacioniran na mestu gde nema promaje i u kome će ptica, bez puštanja biti mesec dana jer je to optimalan interval njene adaptacije na nov lokalitet, nova lica i glasove, odnosno to je vreme njene nove adaptacije i aklimatizacije u odnosu na vreme provedeno kod odgajivača. Hrani se jednom dnevno sa već pomenutim vrstama semenja i zeleniša uz obavezan dodatak vitamina i minerala s tim što u vreme mitarenja, april-septembar, ptici treba obavezno davati i ''Vitakraft'' hranu za poboljšavanje mitarenja i jodne granulacije istog proizvođača. Sve vrste rozela, pa i plava, tiho i prijatno se oglašava, nisu bučne, a mogućnost oponašanja ljudskog govora im je ograničena. Međutim, veoma dobro se pripitomljavaju i po puštanju iz kaveza brzo će se naći na vašem ramenu, glavi, stolu... Naravno, ptici treba posvetiti puno pažnje i priče bez naglih pokreta, pa će samim tim i ona postati veoma privržena, jer im je radoznalost jača strana.
|
| |
|
|
| |
|
|
|
| |
| |
| |
Ovu prezentaciju su dizajnirali i uradili
Boris Pintar i Saša Stojanović
Web-studio Bolle |
|
|
|
|
